Legendarni muzičar trenutno se nalazi na turneji od 15 koncerata u Japanu i Južnoj Koreji, nakon čega se u maju vraća u Evropu gde će svirati sve do sredine jula. Pored beogradskog, Avalon produkcija organizuje i Dilanov koncert 4. juna u Skoplju. Bob Dilan je 7. juna 1988. godine započeo čuvenu „Never Ending" turneju koja traje i dalje sa više od 2100 održanih koncerata!
Postava muzičara koja prati Dilana na koncertima menjala se tokom proteklih pet decenija a vrlo zapažene bile su turneje sa članovima kultnog kanadskog sastava jednostavnog imena The Band. Od 2006. godine Dilanov prateći bend dobija svoju današnju postavu koju čine gitaristi Stu Kimbel i Čarli Sekson, legendarni basista Toni Garnier, bubnjar Džordž Reseli i multiinstrumentalista Doni Heron.
„Ovo je najbolji bend sa kojim sam ikad bio, čovek za čoveka. Kada sviraš sa momcima sto koncerata godišnje, znaš tačno sta možeš i šta ne možeš. Sad imam ljude u bendu koji mogu da otpraše bilo šta, pa čak i mene iznenade" prokomentarisao je Dilan svoj aktuelni bend u izjavi za časopis „Rolling Stone".
Publiku u Srbiji nakon 19 godina i koncerta koji je održao 11. juna 1991. na stadionu „Galenike" u Zemunu ponovo očekuju neki od najvećih rok klasika poput „Like a Rolling Stone", „Knockin' on a Heaven's Door", „Forever Young" ili „Hurricane. Neverovatna 34 studijska albuma, 54 singlice, 13 koncertnih i 14 kompilacijskih izdanja učinili su Dilana jednim od najuticajnijih muzičara bez koga bi istorija moderne muzike bila potpuno drugačija.
Bob Dilan je rođen 1941. godine u gradiću Dulut u Minesoti, da bi se 1961. preselio u Njujork gde je nastupao po lokalnim klubovima kada su ga otkrili talent menadžeri izdavačke kuće „Kolumbia". Debi album izdaje 1962. godine, da bi već u maju 1963. objavio sada već kultni album „The Freewheelin' Bob Dylan" ii pesma Blowin' in the Wind", jednu od suštinskih himni pokreta za građanska prava. Ovaj pokret je imao i zvaničnu proslavu 10. februara ove godine kada na poziv Baraka Obame po prvi put Dilan prihvata da nastupi u Beloj kući. Obama je istaknutog umetnika nedugo potom odlikovao i Nacionalnom medaljom za umetnost i humanost nazvavši tada Dilana „ikonom buntovne omladine" koji se u skladu sa tim nije ni pojavio na uručenju ovog visokog priznanja.
Brojne su nagrade u poluvekovnoj karijeri nezaustavljivog velikana, a među njima su i Oskar, te neverovatna Pulicerova nagrada koju osim Dilana nije primio nijedan muzičar. Zanimljivo je da je 1991. godine Gremi nagrada za životno delo bila njegova tek četvrta, da bi ih posle toga osvojio još sedam! Večnost Boba Dilana potvrđuje i prošlogodišnje osvajanje prvih mesta američke i britanske top liste sa albumom „Together Through Life". Nedugo zatim neumorni autor objavljuje i album božićnih pesama „Christmas in the Heart" čiji prihod poklanja humanitarnim organizacijama i Svetkom programu za hranu pri Ujedinjenim nacijama. „Da bi se problem gladi rešio znači da svako od nas mora da učini koliko može da se pomogne ljudima u nevolji i podrže napori da se dođe do trajnog rešenja" izjavio je tom prilikom veliki pesnik čija poezija neretko opisuje obespravljene.
Bob Dilan često je opisivan kao jedna od najuticajnijih ličnosti 20. veka, ali se njegov uticaj prema mnogima danas oseti više nego ikad. Zanimljivo je i da od 1996. godine postoji svetski pokret akademika koji apeluju na Švedsku akademiju da Dilanu konačno uruči Nobelovu nagradu. Prestižni časopis „Rolling Stone" proglasio je Dilana za najvećeg solo umetnika svih vremena, a njegovu pesmu „Like a Rolling Stone" za najbolju ikad snimljenu. Britanski književnik Hauard Souns u Dilanovoj biografiji svrstava ga među najveće umetnike koje čovečanstvo pamti kao što su Mocart, Šekspir ili Pikaso. Među mnogima, neverovatnim životom nesvakidašnjeg poete intenzivno se bavio i Martin Skorseze koji je 2005. godine režirao trosatni biografski film „No Direction Home".
U pomenutom filmu ostala je zabeležena i jedna od najsnažnijih izjava koja je definisala Dilanov univerzalni uticaj na društvo: „Za mene više ne postoji crno i belo, levo i desno. Postoji samo gore i dole, a dole je veoma blizu zemlje. Pokušavam da idem gore bez razmišljanja o nečem tako trivijalnom kao što je politika".
Ulaznice se mogu nabaviti na sledećim prodajnim mestima: biletarnica Beogradske arene, Bilet servis, Eventim, kao i putem sajtova www.arenabeograd.com i www.tickets.rs, po cenama: 2500 i 2800 dinara (za galeriju nivoa 400), 2990 dinara za parter, Fan pit po ceni od 4000 dinara kao i 3900 i 4500 dinara (za najbolja mesta na tribinama nivoa 200).
