Великани рокенрола се налазе у финалу изразито успешне турнеје која је обишла скоро све веће градове некадашње Југославије, а на захтев бројних љубитеља из Србије, ОТП банка покренула је Парни ваљак и у Београду.
Последњи концерт у Београду одржали су пре више од 20 година, док су пре скоро 35 година свој први албум „Дођите на схоw!" (1976) објавили управо за ПГП РТБ и тако отпочели једну од највећих музичких прича на овим просторима. Поред оснивача Хуса, прву поставу овог популарног загребачког бенда тад су чинили Аки Рахимовски, Срећко Антониоли, Златко Миксић и Јурица Пађен. Након објављивања другог албума „Главом кроз зид" (1977) Пађен напушта бенд и његово место накратко заузима Џони Штулић да убрзо после основао Азру чије прве песме продуцира управо Хус. Албум „Градске приче" (1979) доноси нове измене у постави али и звуку Парног ваљка, а занимљиво је да те године излази и плоча на енглеском „City kids" која добро пролази у неколико европских земаља, али бенд наставља са радом на ипак изразито развијеној сцени некадашње Југославије. Прави успех ипак стиже годину касније са албумом „Вруће игре" (1980) и хитовима „Јави се" и „Она је тако проклето млада".
У креативном налету Аки и Хус убрзо објављују и нову плочу „Вријеме је на нашој страни" (1981) са хитовима „Као ти", „Сташка" или „Моје дневне параноје". У том периоду група заиста потврђује своје име и неумољиво ради на концертима који доносе двоструки „live" албум једноставно назван „Концерт" (1982). Акијев продоран и крајње јединствен вокал избија на сам врх југословенске сцене, стварајући једног од највећих певача на овим просторима, док Хусов ауторски, али и лидерски таленат креирају једну истински велику рок групу.
Следе нови студијски албуми „Главном улицом" (1983) и „Ухвати ритам" (1984) на којем гостују Бајага и Дејан Цукић, а поред насловног хита издваја се и „Пусти нек' траје". Парни ваљак одржава убитачан студијски темпо и поново излази један високотиражни албум „Покрени се!" (1985) на којем гостује и легендарна Маргита Стефановић из ЕКВ-а.
Континуиран студијски рад прате бројни наступи који бенду доносе углед концертног феномена, па публика од Парног ваљка добија и нови концертни албум „Е=мц2" из 1986. године чиме се заокружује један огроман концертни циклус. Према писању рок хроничара тог периода, Парни ваљак је од самог почетка важио пре свега за концертну атракцију и управо тако стицао бројне фанове који су их пратили и кроз све боље студијске радове.
Убрзо је дошао ред на албум „Анђели се досађују?" (1987) са којег је одјекнула песма „Јесен у мени", по којој је назив добила и велика, те крајње исцрпљујућа турнеја након чијег успеха Хус по први пут објављује да је бенд на паузи. Ипак, Парни ваљак се убрзо окупља, али у подмлађеном саставу са Зориславом Прексавецом и Драженом Шолцом који свирају на албуму „Сјај у очима" из 1988. године. У том периоду постава се поново мења и бенд успорава студијски ритам до 1990. када излази албум „Ловци снова" са доста великих песама попут „Године пролазе", „У пролазу" или „Има дана" са упечатљивим анти-ратним стиховима попут „Верујем, вјерујем, да није још готово све". Ипак, Парни ваљак прави велику паузу, дотад највећу, све до 1994. године кад објављује албум „Буђење" који баш попут наслова доноси наду у повратак из ружних снова и који попут претходног албума представља једно од најемотивнијих издања групе. Баладе „Све још мирише на њу", „Љубавна" или „Молитва" доносе катарзичне стихове који проналазе свој пут до публике и већ следеће године Парни ваљак објављује свој спектакуларни акустични концерт на високотиражном издању „Без струје - Ливе ин ЗеКаеМ". Успех концертног, већ 1997. године прати и по многима најжешћа рокенрол плоча Парног ваљка „Само снови теку узводно".
Нова пауза доноси спекулације да је бенд дефинитивно престао са радом, али албум „Заставе" из 2000. године показује сву снагу дуговечних рокера који уједно издају компилацијско ДВД издање „25 година", али и још један у низу концертних албума „Live at SC". Засад последњи студијски албум „Претежно сунчано?" објављују 2004. године и следеће године, након пуне три деценије објављују дефинитивно повлачење са сцене уз велики опроштајни концерт.
Чланови крећу својим путевима, али након четири године долази до спонтаног окупљања на сцени загребачког клуба „Sax" после чега публика и целокупна музичка јавност инсистира на поновном окупљању Парног ваљка. Бенд се окупља са идејом да направи можда и највећу турнеју у својој историји која почиње крајем прошлог лета кулминирајући са рекордном посетом на концерту у Загребачкој арени коју убрзо следе и препуна сарајевска Зетра или љубљанска дворана Тиволи.
Турнеја протиче у знаку сингла и документарног филма „Након свих ових година", а бенд 6. маја ове године и дефинитвно потврђује да снима нови албум и објављује нови сингл „Стварно, нестварно" чији је спот објављен средином јула. „Наслови нових синглова најбоља су најава спектакуларног концерта који спремамо за Београдску арену. Ваљак се котрља већ пуних 35 година а чини се да никад није био моћнији уживо него сад" поручује продуцент бенда Дарко Хлупић и додаје: „Сви у бенду су толико инспирирани као да је све ово по први пут! Уосталом, можда ово и јесте неки нови почетак, Парни ваљак коначно свира у Београду након свих ових година!"
