AIR је скраћеница за француских речи „Amour, Imagination, Reve" или „Љубав, Машта, Сан" што је уједно једна од најбољих одредница њихове музике. Аир иза себе имају шест студијских, два микс и један саундтрек албум, те 21 сингл од којих је актуелни „Sing Sang Sung" изразито слушан на радио станицама у Србији.
Бенд је настао још 1995. године у Версају када су под именом Оранге свирали заједно са данашњим звездама француске електронске сцене Етјеном де Кресијем и Алексом Гофером. Након деби албума „Premiers Symptomes" из 1997. Air стичу култни статус на европској сцени, да би само годину дана после достигли глобални успех са хитовима „Sexy Boy", „Kelly Watch the Stars" и „All I Need". Албум „Moon Safari" прошле је године доживео јубиларно реиздање на десетогодишњицу свог оригиналног успеха. У тих десет година Аир су објавили неке од својих најбољих албума уз синглове попут „Playground Love", „Cherry Blossom Girl", „Mer du Japon" или „Don't Be Light" коју је отпевао Beck.
У музичком изразу бенда Air могу се уочити утицаји електронских пионира попут Жан Мишел Жара или Вангелиса, али и бендова као што су Pink Floyd или Tangerine Dream. Ауторски двојац Годен и Данкел неретко истичу и утицаје композитора попут Дебисија, Рахмањнова или Ставинског, а није тајна њихова одушевљеност ликом и делом великог романтика Сержа Гејнзбора. Аир етикету поп бенда вероватно највише носе захваљујући вишеслојним утицајима „flower power" muzиke 60-их, па ће тако старија генерација љубитеља винила у музици двојице Француза умети да препозна чак и Битлсе са њиховог култног „Sgt. Pepper's..." албума.
Air су познати и по сарадњи са Софијом Кополом на музици за њен први филм и њихов истоимени албум „Virgin Suicides", али и по песмама које се провлаче кроз њене касније филмове „Lost In Translatиon" и „Marie Antoinette". Сарадња са фамозним италијанским писцем Алесандром Бариком на необичном уметничком пројекту читања његове књиге „City" у препуном римском театру изњедрила је веома необичан студијски пројекат „City Reading: The Story Western". Француски креативци признати су и по кратким филмовима и уметничким инсталацијама са веома карактеристичном естетиком. Режирајући већину њихових спотова, посебан допринос идентитету бенда дао је прослављени амерички редитељ и дизајнер Мајк Милс, са којим још раде и Moby, Yoko Ono, Sonic Youth или модни дизајнер Mark Jacobs.
Концепт фестивала годинама настоји да поред гитаристичких генија публици пружи и велике ауторе који гитару неизоставно користе на мање уобичајен начин, као што је то био случај са великим концертом Енијом Мориконеа у Београдској арени.
