Невероватних 27 година од кад су се појавили као трио у Ромфорду (Есекс) и 15 година од кад су издали први сингл (500 примерака, „Mother Earth/The Hump"), Рик Смит и Карл Хајд и дан данас уживају у наступима пред публиком. Британска денс сцена се на свом врхунцу мењала невероватном брзином, али неколико извођача је увек било присутно.Underworld је један од њих. Оно што их је издвајало од других је њихова способност да унесу душу и људско саосећање чак и у најтипичније клупске ритмове. У том циљу, спајали су елементе техна, даба, транса, друм'н'бас-а, али и емоције, повезујући их са Хајдовим често визионарским, сложеним текстовима, који су увек имали изразито поетски тон. Фантастични сингл „Born Slippy" је тако у себи спојио егзистенцијални крик са узбудљивим, снажним ритмом, и стекао бесмртност у филму Денија Бојла „Trainspotting" поставши филмска музика целе једне генерације. Није чудо што одавно више не припада само Underworld-у, већ је постао стандард британске музике.
DJ Daren Emerson напустио је групу након изласка живог албума „Everything" и 2002. године Ундерwорлд су издали први LP као дуо под називом „A Hundred Days Off", из кога се изродио треперави и блистави „Two Months Off" на Ибици тог лета. Следеће године DMC Records ангажовали су Смита и Хајда да направе једну од својих „Back To Mine" компилација, па је њихова одана публика добила одабрану антологију („Underworld 1992-2002"). У новембру 2005. Смит и Хајд избацилил су свој дигитални пројекат „Riverrun": директно су својим фановима испоручили нову музику преко интернета и тако заобишли заморни систем промоције и добили много бржи одговор на оно што су створили. Такође су почели са емитовањем интернет радио програма, инспирисани временом кад су мењали Џона Пила на BBC-у 2004. године.
Године 2006. радили су са прослављеним композитором филмске музике, пордуцентом и аранжером, Габријелом Јардом, на музици за филм Антонија Мингеле „Провалник" („Breaking and Entering"), и сарађивали са Џоном Марфијем на музици за филм Денија Бојла, „Сунце" („Sunshine"). То је био увод за дуго очекивани нови албум овог двојца, њихов пети студијски, под називом „Oblivion With Bells". Албум је сетан, подстиче на размишљање, а ипак типично енергичан. Много је интимнији него претходни пројекти, и садржи готово вајарску оркестрацију, неке елементе амбијенталне подлоге, а охрабрени сарадњом са Јардом, унели су интензивну употребу живих инструмената (укључујући ту и извођење Ларија Милера из U2 у нумери „Boy, boy, boy"). Састављен од песама са широке палете коју су правили од 2003. албум осликава стилску разноврсност која је увек била својствена Underworld-у и која их је издвајала из гомиле.
Упркос лукаво смишљеном духовитом наслову (узетом из нумере „Faxed Invitation") „Oblivion With Bells" (oblivion = заборав) је коначни доказ да Underworld никад нису били у опасности да падну у заборав. Звук који се може чути јесу Карл Хајд и Рик Смит у новом руху.
Карте се продају по јединственој цениУ продаји су улазнице по промотивној цени 2290 динара на следећим продајним местима: билетарница Београдске арене, Билет сервис, Eventim, Card Service као и путем сајтова www.arenabeograd.com i www.tickets.rs .
