Ерос је рођен у Риму 1963. године. Са 18 година оставрио је свој певачки деби на фестивалу Кастрокаро (Castrocaro) када је потписао и свој први дискографски уговор. Наредне године, 1982, објавио је свој први сингл Ad un amico, а прави пробој на сцену оствaрио је две године касније. У том периоду усавршио је и свирање гитаре. Године 1984. учествовао је ан фестивалу Санремо у конкуренцији дебитаната са песмом Una terra promessa. Овом нумером остварио је велики успех, тако да је на истом фестивалу наступио и наредне године, 1985, са нумером Una storia importante (која се налазила на његовом првом албуму Cuori agitati). Остваривши велики успех у Италији кренуо је да осваја европско тржиште.
Наредне године поново је наступио на фестивалу Санремо и победио са песмом Adesso tu (са албума Nuovi eroi). Са 22 године био је толико популаран да је могао да се промовише на различитим музичким тржиштима Европе. Уследила је деветомесечна турнеја која је потврдила његов статус звезде. Популарност је заувек учврстио успехом трећег албума In certi moment 1987. на коме се налази и дует са Петси Кенсит (Patsy Kensi) La luce buona delle stele. Од тада је са сваким новим албумом на италијанском језику објављивао и шпанску верзију албума за латиноамеричко тржиште. У пролеће 1988. објавио је мини-албум Musica è, који је по продаји надмашио претходно издање. Године 1990. изашао је његов албум In ogni senso са којим је намеравао да освоји тржиште САД-а. Наступио је у њујоршком Radio City Music Hall-у, а тај шоу био је веома запажен. После следеће турнеје објавио је дупли албум са наступа уживо (Eros in concert) снимљен на концерту у Барселони у продукцији Mondovisione. Три године касније изашао је његов наредни албум Tutte storie, један од најамбициознијих пројеката овог певача. Иако је успех био очекиван, ипак је превазишао све процене, делимично заслугом редитеља Спајка Лија (Spike Lee) који је продуцирао видео спот. Након тог албума Ерос је поново кренуо на турнеју. Поред Европе, наступио је и у бројним земљама Јужне Америке.
Године 1994. наступио је на додели MTV музичких награда у Берлину. По повратку у Италију укључио се у пројекат Trio (Ramazzotti, Pino Daniele и Jovanotti), који је постао најзначајнији музички догађај те године. У то време потписао је уговор са дискографском кућом BMG Ricordi а током лета 1995. учествовао је на летњим фестивалима у седам европских градова (међу којима су Берлин, Минхен и Букурешт) заједно са Елтоном Џоном (Elton John), Родом Стјуартом (Rod Stewart), Робертом Плантом, Шерил Кроу (Sheryl Crow), Џимијем Пејџом (Jimmy Page) и Џоем Кокером (Joe Cocker).
Године 1996. објавио је први албум који је сам продуцирао, Dove c'è musica, снимљен у Италији и Калифорнији у сарадњи са иностраним музичарима. Написао је и песму That's all I need to know за свог пријатеља Џоа Кокера. Албум Eros из 1997. је такође сам продуцирао, а садржи неколико изванредних дуета: Musica è са Андреом Бочелијем (Andrea Bocelli) и Cose della vita / Can't stop thinking of you са Тином Тарнер (Tina Turner). Тим албумом намеравао је да представи врхунац своје каријере јер је освојио свет невероватном популарношћу (продао око 6 милиона албума широм света). У октобру 1998. објавио је свој други CD са концертних наступа, Eros Live, који садржи 15 нумера укључујући и два наступа са специјалним гостима: Џо Кокер (снимак из Милана) и Тина Тарнер.
Уследили су албуми: Stilelibero (Freestyle) (2000.), 9 (2003.), Calma apparente (2005.) као и најновији Ali e radici (2009.).
Од 1984. издао је 11 студијских албума, 2 албума уживо као и 35 синглова, међу којима су бројни незаборавни хитови. Рамацоти је продао преко 40 милиона албума током 25 година своје каријере. Италијанска звезда снимила је дуете са више престижних извођача међу којима су: Шер, Тина Тарнер, Андреа Бочели, Петси Кенсит, Анастасија, Џо Кокер, Лучано Павароти, Лаура Паузији и Рики Мартин.