Родјен 1958. године у Тоскани, Бочели је изгубио вид у 12. години, после ударца задобијеног док је играо фудбал. Упркос томе, дипломирао је права на Универзитету у Пизи, наводећи да су га завичајна традиција, као и родитељско васпитање научили да никада не прихвата животне тешкоће пасивно, већ да се бори с њима.
По завршетку студија, радио је годину дана као адвокат, а потом се потпуно посветио музици, узимајуци часове од маестро Бетаринија (Bettarini), све до његове смрти 1997. у 83. години.
У пролеће 1992. године, поп звезда Цукеро (Zucchero) тражио је тенора који би снимио песму “Мисерере”, коју су компоновали он и Боно из У2. У нади да убеди Паваротија, предложио је дует Бочелију, снимио демо снимак, а када га је Павароти чуо, рекао је: ”Ко је певач? Ја вам не требам. Не бих могао да урадим боље!”. Ипак, прихватио је Цукеров предлог за дует.
Годину дана касније, Бочели је са Цукером био на европској турнеји, певајући Паваротијеву деоницу из “Miserere”, а потом је у Сан Рему отпевао оба дела и добио највише оцене. На фестивалу у Сан Рему је 1994. године добио награду за "Il Mare Calmo Della Sera" у главној категорији “Нови предлози” (Nuove Proposte), а убрзо је снимио и први ЦД "Il Mare Calmo Della Sera", који је стекао златни тираж.
У септембру 1994. године дебитовао је у опери “Магбет” у Пизи, а за Божић те године певао је и пред папом у Риму.
У сарадњи са енглеским сопраном Саром Брајтмен (Sarah Brightman), бившом супругом Ендрјуа Лојда Вебера (Andrew Lloyd Weber), снимио је 1996. године “Time To Say Goodbay”, која је премашила све рекорде продаје и донела им Ехо награду за најбољи сингл године.
Бочели је 1997. снимио четврти албум “Romanza”, а 1998. и “Aria”. Те године крочио је и на америчку сцену, најпре концертом у Кенеди центру у Вашингтону, а потом и на распродатом концерту у Медисон Сквер Гардену , у оквиру америчке турнеје.
Додатну популарност стекао је после дуета са Селин Дион (Celine), која је за њега рекла: “Када би Бог певао, звучао би као Андреа Бочели”.
Бочели је 1999. певао и "The Prayer" за саундтрек анимираног филма "Quest for Camelot", а његов дует са Селин Дион добио је Златног глобуса. На додели Гремија те године био је номинован за “најбољег новог уметника”, а на додели Оскара са Дионовом за најбољу песму “The Prayer”. Исте године објавио је и шести албум “Sogno”.
Измедју осталог, америчку турнеју те године завршио је тријумфом пред око 18.000 људи на Холивуд боулу, а на позив Стивена Спилберга (Steven Spielberg), певао је и пред тадашњим америчким председником Билом Клинтоном. Учествовао је и на хуманитарном концерту Мајкла Дзексона (Michael Jackson) на минхенском олимпијском стадиону.
Седми албум "Sacred Arias" донео му је статус првог певача који је заузео прва три места на америчким листама класичне музике, издањима “Sacred Arias”, “Aria” и “Viaggio Italiano”.
Крајем 1999. у Италији му је објављена аутобиографија "La musica del silenzio".
Наредне године био два пута номинован за Греми, а објавио је и свој седми албум “Verdi”, а потом и прву компилацију оперских арија.
Током 2001. снимио је видео/DVD за нови CD “Cieli di Toscana”, за који је добио награду за више од 40 милиона примерака продатих широм света. Наредне године Бочели је добио две Светске музичке награде у Монте Карлу - за најпродаванијег уметника класичне музике и најпродаванијег италијанског уметника.
Бочели је 2003. добио и Брит награду за класичну музику за изванредни допринос музичкој уметности, а крајем године представио је и нови CD "Sentimento".
Бочели и његова супруга Енрика (Enrica) имају два сина.
Организатор концерта је компанија BIDC (Balkan International Distribution Council), а покровитељи су Министарство културе Србије и Скупштина Београда.
Део прихода од концерта намењен је изградњи нове зграде Београдске опере.
